Лустрација

Кога требаше да биде донесен Законот за лустрација јас бев една од ретките кои што се спротиставија на неговото донесување. Сметав (и се уште сметам) дека е ненавремен, несоодветен и дека може да нанесе повеќе штета отколку полза.

Меѓутоа законот беше донесен.

Она што е проблематично е дека не се употребува.

Се поставува прашањето зошто?

Затоа што под него треба да бидат подведени луѓе кои се блиски до власта? Затоа што едноставно е нефункционален? Затоа што се чека момент кога ќе може да се примени на конкретен човек (специфичен случај) селективно?

Јас сметам дека законите кога ќе се донесат треба да се применуваат.

Доколку законот не се применува тогаш треба да се укине. Укинувањето треба да биде образложено и треба да се идентификува вина кај оние кои настојувале да биде донесен со што го узурпирале времето на Владата и Собранието и придонесле за расфрлање на парите на даночните обврзници.

Comments (9)

JordanJuly 4th, 2009 at 9:09 pm

Vo vreme na vasheto vodenje na Helsinshkiot komitet vo Makedonija (ste bile chlen na bordot od 94 godina a od 99g predsedavach) e vrshen policiski progon na politichkite i ideoloshkite neistomislenici. Helsinshkiot komitet so nishto ne se obide da gi sprechi tie progoni. Dali od tuka proizleguva vashiot strav od sproveduvanje na zakonot za lustracija.

kittycatJuly 5th, 2009 at 12:53 am

Ретроспективни закони се многу опасна работа. Ако некој толку опасно прогонувал некого друг, сигурно прекршил редица други закони по кои може да го судиме. Вака изгледа бркаме луѓе затоа што пред некое време следеле идеологија која е различна од таа што сега ја имаме. А чекај, всушност таквиот закон е сон на секоја власт… додека е власт.

Mirjana NajcevskaJuly 5th, 2009 at 7:17 am

Да, ваков тип на закони се навистина многу проблематични. Во ниту еден извештај на ниту една од меѓународните организации не се утврдува постоење на политички прогон и политички затвореници во периодот после 1991 година.
Постојат многу случаи на злоупотреба на службената должност и полициско несоодветно постапување и Хелсиншкиот комитет реагираше на голем дел од нив. Хелсиншкиот комитет како невладина организација не може да спречи ништо. Едноставно нема такви овластувања. Невладините организации може да укажуваат на проблеми, да викаат за да се слушне некој проблем погласно, да застапуваат одредени интереси и сл. Промените и заштитата може да ги направат само тие кои што ја држат власта во своите раце.

JordanJuly 19th, 2009 at 8:20 pm

Prichinata shto: “Во ниту еден извештај на ниту една од меѓународните организации не се утврдува постоење на политички прогон и политички затвореници во периодот после 1991 година”, lezi vo vas, rakovoditelite na kancelariite na tie medjunarodni organizacii vo Makedonija. Vie vo vashite izveshtai ne spomenavte takvi sluchuvanja. Ke vi predocham samo dva primera:
1. “Duvlo”-sluchaj za koj se napravi i obid da dobie sudska razvrska-podnesena Krivichna Prijava do Opshtinskoto javno obvinitelstvo - Skopje na 16.03. 1993 godina.
2. Baranjeto i dobivanjeto na politichki azil vo Kanada na Jordan Petrovski.

JordanAugust 9th, 2009 at 3:16 pm

Se ponadevav deka ke me demantirate, no Vie samo go potvdrdivte osnovnoto praviloto za opstanokot na sistemot koj ve vospituval i koj taka samopregorno go branite. Za prashanjata koj ve “sogoluvaat” MOLK.
Da gi nadopolnam primerite i da Ve prasham sho napishavte vo vashiot izveshtaj do centralata po slednovo prashanje:

3. 2000 godina so zakon beshe ovozmozen uvid vo lichnite dosiea vodeno od “ideoloshki i politichki” prichini.

Mirjana NajcevskaAugust 9th, 2009 at 9:17 pm

Јордан, би ти препорачала да ги прочиташ извештаите на Хелсиншкиот комитет од 2000 до 2006. Проблем е дека власта никогаш и во ниту еден состав немаше слух за предупредувањата во врска со постапувањето на полицијата.
Може да разговараме дали имало или не политички детерминирани судски процеси и политичко детерминирано постапување. Јас лично мислам дека во услови на потполна партизација на општетсвото тоа дефинитивно е присутно. Меѓутоа не било од таков карактер којшто би ја заинтересирал меѓународната јавност.
Зошто ние овде самите не успеваме да се справиме со тоа е посебно прашање.

JordanAugust 17th, 2009 at 7:14 pm

Gospodjo Najchevska, jas vi navedov konkretni primeri, tie vo vashite izveshtai gi nema. A ako gi nema , togash kako mudjunarodnite organizacii ke utvrdat postoenje na politichki progon.
Tuka e prashanjeto, zoshto ste gi premolchale.??

Mirjana NajcevskaAugust 18th, 2009 at 7:59 pm

Извештаите на комитеттот не претендираа на сеопфатност и потполност. Се посочуваа одредени клучни проблеми (било да станува за проблем од поголеми размери или прв пат да се спомнува или нешто слично). Прогонот врз основа на политичко убедување го адресиравме во случајот на Шуклева (на пример) и неколку случаи на несоодветно лишување од слобода кои следеа после неа.

JordanAugust 18th, 2009 at 9:50 pm

Gospodjo Najchevska, sluchajot na Gospodjica Slobodanka Shukleva e 2003 godina.
Jas ve prashav za sluchai na politichki progon pred sluchajot na Gospodjica Shukleva. Da ste spomenale vo vashite poraneshni izveshtai deka vo Makeonija postoi progon na politichi neistomislenici, Gospodjicata Shukleva sigurno nemashe da ja prezivee golgotata.
I sega koga se donese nekakov si zakon so koi ke se sankcioniraat dosegashnite nalogodavachi i izvrshiteli ama najbitnoto e shto ke se sprechi PONATAMNOSNOTO koristenje na POLICIJATA VO POLITICHKI CELI, vie zboruvate deka zakon netreba, te bilo docna, te ke donese poveke shteta.

Leave a comment

Your comment